Agencija za privatizaciju raspisala javne pozive za prodaju kapitala 50 medija, mnoge lokalne RTV stanice čeka gašenje

Sa medijskog neba Srbije, posle aktuelne privatizacije, nestaće mnoge lokalne kuće. Pojedine lokalne RTV stanice spremne za gašenje.

Radio Leskovac

Agencija za privatizaciju oglasila je u poslednji čas javni poziv za privatizaciju još 11 medijskih kuća. Tako ih je na prodaju dospelo 50, a mimo ove procedure ostale su 23 medijske kuće.

I u jednom i u drugom košu, bez razlike, medijima preti gašenje. Samo su prvi još četiri meseca na "veštačkom disanju" - država im je produžila finansiranje do kraja oktobra.

Posle toga, ako niko ne bude preuzeo upravljanje, i oni bi mogli da budu izbrisani iz medijskog registra. Na medijskom nebu i dalje postoji 1.440 medija, a posle oktobra moglo bi da ih bude nekoliko desetina manje.

Pojedine medijske kuće, zbog nagomilanih dugova, odmah će biti ugašene. Među prvima na listi biće JP Radio Leskovac, koji će posle 44 godine rada, za nekoliko dana prestati da emituje program. Agencija za privatizaciju nije raspisala oglas za prodaju, uz obrazloženje da stari vlasnici u procesu restitucije potražuju zgradu, kao i da dug iznosi 15,7 miliona dinara. Trenutno posluju pozitivno i na nivou procenjenog kapitala od 3,9 miliona dinara, što bi bila početna aukcijska cena. Lokalna samouprava je u međuvremenu uslovno preuzela dug za komunalije i izmirila zaostale zarade, ali je to urađeno kasno.

- Pozitivno poslujemo od početka maja, a za kupovinu radija bila su zainteresovana tri ozbiljna kupca. Zbog zahteva vlasnika zgrade u kojoj radimo, više ništa ne možemo da uradimo. Čim osnivač bude zvanično obavešten o svemu, ugasićemo naš program - rekao je Bratislav Ilić, v. d. direktora.

Svi zaposleni već su uzimali besplatne akcije, pa ne mogu da postanu vlasnici Radio Leskovca.

Iako će neke medijske kuće moći da se kupe za nekoliko stotina evra, postoji opasnost da za njih niko neće biti zainteresovan, pa ni da uzmu besplatne akcije, jer se sa imovinom preuzimaju i dugovanja. Najjeftinije, JP za informisanje Novi Kneževac, ponuđeno je za 235 evra. Ako u prvom pozivu niko ne bude zainteresovan, cena će biti prepolovljena. Među najjeftinijima su i RTV Pruga iz Lajkovca, RTV Blace, Radio Šid, RTV Brus, Radio Medveđa...

Najveću početnu cenu ima "Dnevnik" AD, za koji će budući vlasnik morati da izdvoji najmanje 7,4 miliona evra u prvom krugu ili dva puta manje u drugom. To ipak ne znači da će postati većinski vlasnik lista "Dnevnik".

- "Dnevnik" AD jeste državna medijska kuća, sa nekoliko izdanja. Što se lista "Dnevnik" tiče, mi smo, sa 45 odsto akcija, u njemu manjinski vlasnik, pa će onaj ko kupi nas, uz sve ostalo što posedujemo, kupiti i to - objašnjava Svetozar Karanović, direktor "Dnevnika" AD.

Preostalih, i većinskih 55 odsto akcija lista "Dnevnik" je privatno vlasništvo već 13 godina. Najpre su pripadali nemačkom koncernu VAC koji ih je, 2012. godine prodao kontroverznom biznismenu iz Šapca Miroslavu Bogićeviću.

Neuporedivo je, međutim, atraktivnija preostala imovina "Dnevnika" AD. Reč je, naime, o poslovnoj zgradi od 4.000 kvadrata i zgrada bivše štamparije od 5.500 metara kvadratnih. A sve to na placu od 11.000 kvadrata na izuzetno atraktivnoj lokaciji na Bulevaru oslobođenja.

VALjEVO

Radio Valjevo, jedina informativna kuća u tom gradu, na spisku je medija koji čekaju kupce i to po simboličnoj ceni od 3.000 evra. Ova medijska kuća nema nekretnine, a novom vlasniku može da ponudi radijsku opremu i 11 zaposlenih, koji nisu veliki optimisti da će pronaći vlasnika.

BROJKE

* 235 € košta JP za informisanje Novi Kneževac

* 9.500 kvadrata imaju SVE PROSTORIJE "Dnevnika"

(Večernje novosti)

Da li će mediji preživeti privatizaciju?

Agencija za privatizaciju raspisala je javne pozive za prodaju kapitala 50 medija, od ukupno 73 u kojima je država vlasnik ili suvlasnik kapitala.

Izmenama Zakona o javnom informisanju rok za privatizaciju medija, koji je isticao danas, produžen je do 31. oktobra. Istraživali smo kakva sudbina čeka medije koji bi uskoro trebalo da pređu u privatno vlasništvo.

Od Novog Sada, do Novog Kneževca, od nekoliko miliona evra, koliko se traži za list "Dnevnik", do samo par stotina evra za lokalni centar za informisanje u gradiću udaljenom 120 kilometara od administrativnog centra Vojvodine.

Vrednost medija čija je prodaja oglašena ide od nekoliko stotina do nekoliko miliona.

List Dnevnik (Novi Sad) - 7,4 miliona evra

Novinska agencija Tanjug - 760.000 evra

RTV Šabac - 595.000 evra

Niška televizija - 75.000 evra

TV Požega - 39.000 evra

Radio Valjevo - 3.300 evra

Centar za informisanje Novi Kneževac - 470 evra

U Tanjugu su optimisti. Agencija, osnovana 1943. godine u Jajcu, do kraja oktobra bi trebalo da dobije novog vlasnika.

"Tanjug već petu godinu za redom ima profit, štaviše deo dobiti uplaćujemo u srpski budžet i vraćamo poreskim obveznicima. Imamo značajne prihode s tržišta i imamo razrađen biznis i to je ono što se u nasem slučaju i prodaje, brend i biznis i to neopterećen dugovima, što je veoma važno i neopterećen aferama", kaže Branka Đukić, direktorka Tanjuga.

Južnije od prestonice je mnogo manje optimizma.

U Niškoj televiziji, čija je vrednost procenjena na 75.000 evra, čak 95 odsto zaposlenih već se opredelilo za socijalni program.

"Samim tim što se prijavilo 95 odsto zaposlenih za socijalni program, to je u stvari pokazatelj da li ljudi misle da će se dogoditi nešto dobro ili ne", kaže Boban Rajković, direktor Niške televizije.

Ni Nebojša Veličković, novinar Niške televizije, nije optimista.

"Ako znamo da je u prethodnoj privatizaciji 2007. godine od 58, čini mi se, medija, 57 ugašeno, a Radio Srbobran radi sa dva zaposlena, i da je bila bolja tada ekonomska situacija, onda očekivanja sada mogu da budu samo još lošija", ističe Veličković.

Direktorka Tanjuga ne vidi crno budućnost kao njene kolege iz Niša, navodeći da je Tanjug danas drugačiji od onog pre pet godina kada je bio u dugu 1,3 miliona evra uz blokirane račune. Šta, ako ipak ne bude kupca do 31. oktobra?

"Snaći ćemo se sami. Svakako se nećemo samoukinuti, ako se neko tome nada, a ne vidim ni zašto bismo. Sada startujemo sa mnogo boljih pozicija, a i u neuporedivo boljem ekonomskom ambijentu. Sve ono što se događa u Srbiji ne daje nam argumente za katastrofične prognoze", smatra Đukić.

Da li su opravdane katastrofične prognoze, verovatno će zavisiti od medija do medija, a ono što se sada zna jeste da je Radio-televizija Ćuprija prvi medij u Srbiji u kome je počeo postupak likvidacije.

(B92)